Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija praktično je i sveobuhvatno uputstvo koje pruža pomoć svakom ko se suočava sa napadima panike, agorafobijom, društvenim strahovima, generalizovanom anksioznošću, opsesivno-kompulzivnim ponašanjem, i drugim anksioznim poremećajima. Vežbe, upitnici i uputstva koji vas vode korak po korak, pomoći će vam da steknete veštine i načinite neophodne promene u načinu života za potpun i trajan oporavak. Ovaj priručnik možete da koristite kako biste osmislili sopstveni samoterapeutski program ili kao dodatak profesionalnoj terapiji. Najpotpuniji u ovoj oblasti, priručnik pokriva širok izbor tema i pristupa tretmanu, uključujući i neke koji se ne mogu pronaći u drugim knjigama o anksioznim poremećajima.
Dr Edmund Born stekao je zvanje Doktora nauka na polju psihologije na Univerzitetu Čikago, a svoja posledoktorska istraživanja sprovodio je u Medicinskom zavodu „Majkl Ris“ u Čikagu. Predavao je na nekoliko koledža i univerziteta, autor je mnogih publikacija i odata su mu dva priznanja na državnom nivou. Specijalnost dr Borna jeste tretman anksioznosti, fobija i poremećaja izazvanih stresom. Dr Born je bivši direktor Centra za tretman anksioznosti u San Hozeu i Santa Rosi u Kaliforniji. Trenutno živi i radi u Koni na Havajima i u Kaliforniji.
„...priručnik dr Edmunda Borna predstavlja najopsežniji praktikum za prevazilaženje anksioznosti i fobija koji sam imao priliku da pročitam. Nudi se osobama koje se suočavaju sa paničnim poremećajem, agorafobijom, socijalnom fobijom, specifičnom fobijom, generalizovanim anksioznim poremećajem, opsesivno-kompulzivnim poremećajem ili sa posttraumatskim stresnim poremećajem. Kao psihijatar, naprosto sam impresioniran formom i sadržajem ove knjige, koji je zasnovan na bogatom iskustvu autora i rezultatima dobro osmišljenih istraživanja...“
Prim. dr Zoran Gajić, neuropsihijatar
U prvom poglavlju autor nas upoznaje sa prirodom anksioznosti i anksioznih poremećaja. Opisane su karakteristike i savremeni pristupi u tretmanu paničnog poremećaja, agorafobije, socijalne fobije, specifičnih fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja.
Simptomi anksioznih poremećaja često se čine iracionalnim i neobjašnjivim: sasvim je prirodno postaviti pitanje Zašto?. Na to pitanje se odgovara kroz pregled dugoročnih, bioloških, kratkotrajnih i održavajućih uzroka.
Ako je etiologija anksioznih poremećaja višedimenzionalna, onda adekvatan pristup oporavku takođe mora biti takav. Osnovni stav zastupljen u ovom priručniku je da je najdelotvorniji pristup tretmanu paničnog poremećaja, fobija ili bilo kog drugog problema sa anksioznošću, onaj kojim je obuhvaćen pun opseg činilaca koji doprinose ovim stanjima. Taj pristup podrazumeva delovanje na sedam različitih nivoa: fizičkom, emocionalnom, bihejvioralnom, mentalnom, međuljudskom, nivou celokupne ličnosti i egsistencijalno-duhovnom nivou. Opisan je i način na koji se može razviti sopstveni program oporavka.
U osnovi svakog programa za prevazilaženje anksioznosti, fobija ili napada panike nalazi se rad na sposobnosti da se opustite. U ovom poglavlju imamo detaljan prikaz efektnih tehnika relaksacije, kao i odeljak koji govori o značajnosti predaha i upravljanja vremenom.
Jedna od najmoćnijih i najdelotvornijih metoda za ublažavanje generalizovane anksioznosti i prevazilaženje sklonosti ka napadima panike jeste program redovnog, intenzivnog vežbanja. Nakon procenjivanja trenutnog nivoa fizičke spremnosti autor nas upućuje na odeljak koji se bavi izborom odgovarajućeg programa vežbi i načina na koji se mogu prebroditi teškoće u ostvarivanju tog programa.
Telesni simptomi koji se javljaju usled nastanka panike mogu biti srčane palpitacije, osećaj stezanja u grudima, osećaj gušenja, vrtoglavica, nesvestica, preznojavanje, drhtavica, utrnutost ruku ili nogu. Psihičke reakcije, koje često prate telesne promene, uključuju doživljaj nestvarnosti, intenzivnu potrebu za bežanjem, strah od ludila, smrti ili gubitka kontrole. Svako ko je imao pravi napad panike zna da je to jedno od nejneprijatnijih stanja koje ljudsko biće može da iskusi. Smanjivanjem doživljaja opasnosti, prekidanjem veze između telesnih simptoma i katastrofičnih misli, kao i primenom vežbi opisanih u ovom poglavlju moguće je smanjiti i učestalost i intenzitet napada panike.
U ovom poglavlju opisano je izlaganje (desenzitizacija) kao najdelotvorniji način za prevazilaženje fobija. Desenzitizacija je proces odučavanja od veze između anksioznosti i određene situacije. Poboljšanja koja su rezultat izlaganja u stvarnom životu ne nestaju nakon nekoliko nedelja ili meseci već znače trajno oslobađanje od straha.
Osobe koje pate od fobija, napada panike i generalizovane anksioznosti posebno su sklone negativnom unutrašnjem govoru. Anksioznost možete veoma efikasno izazvati ako sebi ponavljate rečenice koje počinju sa: šta ako...ili trebalo bi da... Ovo poglavlje se bavi prepoznavanjem i osporavanjem negativnog unutrašnjeg govora koji značajno doprinosi nastanku i održavanju anksioznosti.
Iskrivljena uverenja nalaze se u korenu najvećeg dela anksioznosti koju doživljavamo. Radeći na menjanju bazičnih pretpostavki koje održavaju anksioznost, možemo učiniti mnogo u pravcu usvajanja načina života sa mnogo manje anksioznosti. Deveto poglavlje bavi se identifikacijom i preispitivanjem iskrivljenih uverenja, kao i konstruisanjem afirmacija sa primerima za njihovu primenu.
Osobe sklone razvijanju anksioznih poremećaja imaju neke zajedničke karakteristike ličnosti. Neke od ovih karakteristika su pozitivne, kao što su kreativnost, intuitivnost, emocionalna osetljivost, saosećanje i dobroćudnost. Druge zajedničke karakteristike podstiču anksioznost i u ovom poglavlju je stavljen naglasak na njih: perfekcionizam, preterana potreba za odobravanjem i podrškom, tendencija ka ignorisanju fizičkih i psihičkih znakova stresa i preterana potreba za kontrolom.
Vizuelizacija je metod namernog korišćenja vizuelnih predstava u menjanju ponašanja, osećanja, pa čak i unutrašnjeg fiziološkog stanja. Ovo poglavlje sadrži uputstva za efikasno izvođenje vizuelizacije i primere vizuelizacija za ublažavanje anksioznosti.
Mnoge osobe koje su fobične ili sklone anksioznosti imaju poteškoća sa osećanjima. Problem može da bude u identifikaciji osećanja, ili u njihovom izražavanju. Ciljevi ovog poglavlja su da pruži pomoć u povećanju svesti o osećanjima i da pruži oruđa i strategije za identifikovanje i izražavanje osećanja.
Poglavlje o asertivnosti usmereno je na razvijanje neverbalnog asertivnog ponašanja, prepoznavanje osnovnih prava kao ljudskog bića, razvijanje svesti o osećanjima, potrebama i željama, vežbanje asertivnih odgovora, asertivnost na licu mesta i na učenje da se kaže ne.
Pod samopoštovanjem podrazumevamo način razmišljanja, osećanja i ponašanja koji pretpostavlja da prihvatate i poštujete sebe, da verujete sebi i da verujete u sebe. U ovom poglavlju predstavljeno je nekoliko načina za izgradnju samopoštovanja: briga o sebi, razvijanje podrške i intimnosti, emocionalno samoizražavanje, lični ciljevi i doživljaj postignuća.
Ako se pretpostavi da za napade panike i anksioznost postoji bar neka biološka osnova, tema ishrane dobija na značaju. To što jedete neposredno i značajno utiče na fiziologiju i biohemiju vašeg tela. U ovom poglavlju su izložene tri glavne teme: 1) hranljive namirnice, materije i stanja koja mogu pogoršati anksioznost, 2) preporuke o ishrani za smanjivanje anksioznosti i 3) dodaci ishrani (suplementi) za smanjivanje anksioznosti.
U ovom poglavlju razmotrena su zdravstvena stanja koja mogu pogoršati anksioznost ili „opteretiti vaš sistem“ i tako vas učiniti još podložnijim efektima anksioznosti. U takva stanja se ubrajaju: insuficijencija nadbubrežne žlezde, poremećaj funkcije štitaste žlezde, kandidijaza, intoksiciranost organizma, premenstrualni sindrom, menopauza, sezonski afektivni poremećaj i nesanica. Da bi se adekvatno pristupilo problemima sa panikom, fobijama, generalizovanom anksioznošću ili depresijom, važno je pozabaviti se i ovim stanjima.
U ovom poglavlju, prvo se pružaju neki osnovni podaci o različitim vrstama lekova koji se koriste u tretmanu anksioznih poremećaja. Među opisanim vrstama lekova nalaze se: SSRI antidepresivi, triciklični antidepresivi, benzodijazepinski anksiolitici, beta blokatori i drugi. Pored toga, može se pronaći određen broj smernica koje mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome da li je upotreba lekova opcija koja dolazi u obzir.
Meditacija se praktikuje više od 3.000 godina radi treniranja i umirivanja uma. U ovom poglavlju predstavljene su informacije o vrstama meditacije, njenim povoljnim efektima, kao i o samoj veštini i tehnikama za upražnjavanje.
Autorovo iskustvo sa određenim brojem klijenata je da se njihovi anksiozni poremećaji nisu u potpunosti razrešili sve dok nisu pronašli nešto što bi njihovom životu dalo viši smisao i dok nisu preuzeli neophodne rizike da to ostvare. U nekim slučajevima, to je podrazumevalo promenu karijere, dok je u drugim značilo, recimo, razvijanje kreativnog talenta pomoću muzike. Svrha ovog poglavlja je da vam pruži priliku da razmislite o pitanju smisla vašeg života, kao i da istražite da li duhovnost može predstavljati jedan od pravaca u traženju odgovora.
Ljudi koji pripadaju zapadnoj civilizaciji danas su mnogo više izloženi stresu nego u ranijim periodima tokom istorije, i upravo stres objašnjava porast učestalosti anksioznih poremećaja. Iako su ljudi oduvek živeli u stresnim socijalnim uslovima (ratovi, glad, kuga, ekonomska depresija itd.), postoje dva razloga zbog kojih je opšti nivo stresa sada viši nego ranije. Prvo, u poslednjih 30 godina, sredina i socijalni poredak promenili su se više nego u poslednjih 300 godina. Ubrzan tempo modernog života, i tehnološki razvoj, uskratili su čoveku vreme neophodno za prilagođavanje promenama u okruženju. Drugo, nedostatak celog niza čvrstih društvenih pravila i moralnih normi koje su ranije nametali društvo i religija, a za čije nesipunjavanje je sledila odgovarajuća sankcija – faktor je koji dodatno usložnjava celu situaciju jer stvara prazninu u kojoj su ljudi prepušteni sami sebi. Suočeni sa bujicom suprotstavljenih stavova i pogleda na svet prezentovanih u medijima, ljudi su prisiljeni da se suoče sa odgovornošću formiranja sopstvenog sistema vrednosti i moralnih normi. Iznad svega, realne činjenice kao što su terorizam, nepredvidljiva ekonomska kretanja i rastući globalni problem ugrožavanja životne sredine, mnoge ljude čini nespokojnim i zabrinutim za budućnost...
DetaljnijeOsnovni stav zastupljen u ovom priručniku jeste da je najdelotvorniji pristup tretmanu paničnog poremećaja, fobija ili bilo kog drugog problema sa anksioznošću, onaj kojim je obuhvaćen pun opseg činilaca koji doprinose ovim stanjima. On se zasniva na pretpostavci da ne možete jednostavno dati nekom pravi lek i očekivati da panika i generalizovana anksioznost nestanu. Niti se možete ograničiti na problem uskraćenosti u detinjstvu, tako što ćete raditi sa nekim na emocionalnim posledicama lošeg roditeljstva i očekivati da problemi nestanu. Neki terapeuti i dalje se prema anksioznim poremećajima odnose kao prema isključivo psihijatrijskim stanjima koja se mogu izlečiti lekovima, kao prema razvojnim poremećajima ili kao prema problemima ponašanja. Ali, poslednjih godina nastaje trend napuštanja takvih jednostranih pristupa. Mnogi praktičari otkrili su da anksioznost nestaje samo privremeno kada se radi na jednom ili dva činioca koji doprinose njenom nastanku. Trajan oporavak postiže se onda kada ste spremni da napravite temeljne i sveobuhvatne promene u navikama, stavovima i načinu života...
DetaljnijeMeđu ljudima koji vode računa o ishrani, reč šećer postala je, na neki način, ružna reč. Međutim, činjenica je da je glukoza, šećer normalno prisutan u tkivima, neophodan za funkcionisanje tela i mozga. Glukoza je gorivo koje vaše telo sagoreva; ona obezbeđuje energiju i održava život. Glavnina glukoze u našoj ishrani potiče od namirnica bogatih ugljenim hidratima kao što su hleb, žitarice, krompir, povrće, voće, testenina itd. Glukoza nastaje postepenim razlaganjem skroba iz ovih namirnica. Prosti šećeri, sa druge strane, kao što su rafinisani beli šećer, smeđi šećer i med, veoma brzo se razlažu do glukoze. Zbog brzog razlaganja ovih jednostavnih šećera mogu da nastanu problemi, jer za kratko vreme ceo organizam biva preplavljen glukozom. Naša tela jednostavno nisu osposobljena da brzo razgrade velike količine šećera. Tek u dvadesetom veku ljudi su počeli da konzumiraju velike količine rafinisanog šećera...
DetaljnijeVaša anksioznost verovatno je rezultat ne samo jednog prepoznatljivog uzroka, već sadejstva različitih fizičkih, psihičkih i faktora koji se odnose na način života. U takva stanja ubrajaju se: insuficijencija nadbubrežne žlezde, poremećaj funkcije štitaste žlezde, kandidijaza, intoksiciranost organizma, premenstrualni sindrom, menopauza, sezonski afektivni poremećaj i nesanica. Hipoglikemija i alergije na hranu, o kojima smo govorili u 15. poglavlju, mogu imati slične efekte. Da bi se adekvatno pristupilo problemima sa panikom, fobijama, generalizovanom anksioznošću ili depresijom, važno je pozabaviti se i ovim stanjima budući da neka od njih ili više njih mogu da pogoršaju vaše anksiozne tegobe. Ova lista ni u kom slučaju nije kompletna i ne obuhvata sva stanja koja mogu da komplikuju anksiozne poremećaje – ona sadrži samo neka od stanja sa kojima sam se najčešće sretao u praksi...
Detaljnije
telefon: 065 431 432 4